Ovo su poslovi u kojima najčešće dolazi do sagorevanja

Bez autora
Sep 08 2024

Izgaranje je stanje emocionalne, mentalne, a često i fizičke iscrpljenosti uzrokovano dugotrajnim ili ponovljenim stresom, najčešće uzrokovanim poslom. Nedavno istraživanje LinkedIna anketiralo je više od 16.000 profesionalaca u Sjedinjenim Državama između marta i juna.

Izgaranje nije samo rezultat dugog rada ili žongliranja sa previše zadataka, iako oboje igraju važnu ulogu. Cinizam, depresija i letargija su karakteristični za ovo stanje, a najčešće se javljaju kada osoba nema kontrolu nad načinom obavljanja posla.

Fizička i psihička iscrpljenost, osećaj mučnine ili straha pri samoj pomisli na posao, učestalo osećanje cinizma, besa ili razdražljivosti kada je posao u pitanju ključni su znaci sagorevanja, praćeni osećajem da osoba više ne može efikasno da obavlja svoj posao. .

Prema istraživanju LinkedIna, četiri od deset američkih radnika reklo je da se osećaju zaglavljeno i iscrpljeno na svom poslu.

Prvi na listi

Posao sa najvećom stopom burnout sindrom ili sagorevanja je jedan od najpopularnijih poslova danas, a to je posao menadžera projekta.

U mnogim kompanijama više od šezdeset procenata projekata nikada ne postigne pun uspeh, a stres i sagorevanje se često identifikuju kao glavni krivci. Zbog brojnih projekata, kompanije radije puštaju da loši projekti propadnu, zatrpavajući zaposlene drugim projektima.

Uticaj sagorevanja na menadžere projekta ili članove tima obično rezultira smanjenim performansama tima zbog niskog nivoa energije, hroničnog umora i nedostatka motivacije, a projekat tada najčešće pati od promašenih rokova i nepotpunog ili nekvalitetnog rada.

Prema istraživanju koje je sproveo LinkedIn, pedeset posto profesionalaca u ovoj oblasti reklo je da se oseća iscrpljeno.

Kandi Viens, direktorka magistarskog programa medicinskog obrazovanja Univerziteta u Pensilvaniji, kaže da izgaranje ne potiče samo od dugih sati ili velikog opterećenja, već i od konstantnog obavljanja više zadataka, kratkih rokova i posredovanja između klijenata, poslodavaca i timova.

Za svoju knjigu „Imunitet protiv sagorevanja“, Viens je intervjuisala stotine ljudi koji rade u stresnom radnom okruženju, uključujući zaposlene u bolnicama, menadžere projekata i poslovne rukovodioce.

Kompanije u svim industrijama zapošljavaju menadžere projekata kako bi išli ukorak sa brzim tehnološkim napretkom i prilagodili se dugoročnim poremećajima izazvanim pandemijom.

Kako bi pomogao u rješavanju ovih izazova, Institut za upravljanje projektima predviđa da će poslodavcima biti potrebno najmanje 25 miliona ljudi na poslovima upravljanja projektima do 2030. godine, što znači da će oko dva miliona ljudi trebati da uđe u ovu oblast svake godine samo da bi išli ukorak sa potražnjom.

Ostali poslovi

Ostali poslovi sa najvećom stopom sagorevanja su oni u zdravstvenom sektoru, poslovi u socijalnoj zaštiti, logistici i obrazovanju.

Viens ističe da su ovi poslovi u okruženjima visokog stresa i ljudima nude ograničenu kontrolu nad rezultatima njihovog rada. Oni su emocionalno opterećeni, a zaposleni su primorani da se nose sa teškim i osetljivim situacijama koje brzo iscrpljuju, od kojih neke mogu imati ozbiljne posledice po njihovo blagostanje, ali i njihove porodice i pacijenta.

Dobro sudite

Pre nego što prihvatite poslovnu ponudu, mogućnost izgaranja na poslu treba pažljivo proceniti tako što ćete odvagati da li uloga odgovara njihovoj ličnosti i temperamentu i idealno kontaktirati sadašnje ili bivše zaposlene kako biste iz prve ruke stekli sliku radnog okruženja i kulture.

Intervjui su takođe dobra prilika da se postave pitanja o nivou podrške koja se pruža osoblju, a za zahtevne uloge u kojima je rizik od sagorevanja veći, Viens predlaže da se raspitate o resursima kojima zaposleni mogu da pristupe da podrže svoju dobrobit, bilo da je to u oblik menadžerske podrške, fleksibilan raspored ili beneficije za mentalno zdravlje.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik